Lešnik nutritivne vrednosti, uzgoj i sadnja, upotreba i zdravlje

Sadržaj

1. Lešnik
2. Energetska i nutritivna vrednost lešnika
3. Nutritivne vrednosti lešnika – tabela nutritijenata
4.
Lešnik kalorije
5. Dnevni unos lešnika
6. Čuvanje lešnika
7. Alergija na lešnike
8. Plantaže lešnika
9. Uzgoj i sadnja lešnika

9.1 Uzgoj lešnika biznis plan
9.2 Izbor zemljišta za gajenje lešnika
9.3 Klima pogodna za uzgoj leske
9.4 Najveći proizvođači lešnika
9.5 Sadnja lešnika
9.6 Priprema zemljišta za sadnju lešnika
9.7 Uzgoj lešnika – održavanje zemljišta
9.8 Cvetanje lešnika
9.9 Oprašivanje leske
9.10 Đubrenje lešnika
9.11 Navodnjavanje lešnika
9.12 Orezivanje lešnika
9.12.1 Formiranje stabla leske
9.12.2 Formiranje žbunova leske
9.13 Zaštita lešnika i prskanje lešnika
9.14 Berba lešnika
9.15 Lešnik prinos po hektaru
9.16 Otkup lešnika
9.17 Krckalica za lešnik
9.18 Usisivač za lešnike

10. Sadnice lešnika
11. Prodaja i cena lešnika
12. Vrste lešnika
13. Sorte lešnika
14. Zaštita lešnika – bolesti i štetočine

15. Održavanje i čuvanje lešnika
16. Ekološki značaj leske, leskin polen važan za pčele
17. Upotreba lešnika
18. Lešnik u ishrani
19. Ulje od lešnika
20. Lešnik i zdravlje

 

Lešnik

Lešnik spada u grupu koštunjavog voća i jedan od najzdravijih koštunjavih plodova. Lešnik ima specifičan slatkasti ukus i brojne visoke nutritivne vrednosti i zbog benefita koje ima na čovekovo zdravlje veoma se koristi u čovekovoj ishrani. Lešnik je zastupljen je u mnogim receptima i proizvodima.

U svetu se godišnje proizvede preko 800 hiljada tona lešnika.

Leska biljka široko rasprostranjena po Evropi i Zapadnoj Aziji. Uzgajanje datira još iz perioda starih Rimljana a veruje se da vodi poreklo iz Male Azije.

Postoji verovanje da je lešnik plod znanja i mudrosti.

Lešnik predstavlja namirnicu koja je zbog hranljivih sastojaka uklapa u planove ishrane za kvalitetan način života.

 

Energetska i nutritivna vrednost lesnika

Jezgro ploda lešnika sadrži mnoštvo vitamina i hranljivih materija.

Lešnik sadrži vitamin B i to najviše B5 i B6. Bogat je i folnom kiselinom. Vitamini koji su deo B grupe su posebno važni, jer pružaju energiju organizmu. B6 je vitamin, koji se posebno preporučuje trudnicama. Oni su važni za mišićnu masu, energiju, jačanje koncentracije i i pozitivno utiču celokupnog nervnog sistema.

Lešnik sadrži i vitamine A i E. Vitamina A povoljno deluje na kožu, kosu, jačanje zuba i pospešivanje rada imunog sistema. Vitamin E održava vitalnost kože i povoljno utiče na krvne sudove, pa samim tim čuva i srce.

Lešnici takođe sadrže udeo vitamina C.

U jezgru lešnika nalaze se i minerali poput cinka, magnezijuma, kalcijuma, bakra, fosfora i gvožđa.

Lešnik je bogat omega 3 i 6 masnim kiselinama, koje su dobre za smanjivanje lošeg holesterola. Lešnik je bogat zdravim mononezasićenim i polinezasićenim mastima.

Količina kalijuma koju lešnik sadrži pet posto je veća u odnosu na količinu koju sadrže ostala voća.

 

Nutritivne vrednosti lešnika – tabela nutritijenata

Nutrijent Količina
Energetska vriednost 628
Ukupno proteina 14,95g
Ukupno ugljenih hidrata 16,70g
Ukupno masti 60,75g
– od toga: zasićene masne kiseline 4,46g
Vlakna 9,70g
Holesterol 0,00mg
Voda 5,31g
Monosaharidi 0,14g
Disaharidi 4,20g
Polisaharidi 0,48g
Mononezasićene masne kiseline 45,65g
Polinezasićene masne kiseline 7,92g
Vitamin A 20,00IU
Vitamin B1  0,64mg
Vitamin B2  0,11mg
Vitamin B3  1,80mg
Vitamin B6  0,56mg
Vitamin B12  0,00mcg
Folati 113,00mcg
Vitamin B5  0,92mg
Vitamin C 6,30mg
Vitamin D 0,00IU
Vitamin E 15,03IU
Vitamin K 14,20mcg
Kalcijum (Ca) 114,00mg
Bakar (Cu) 1,73mg
Željezo (Fe) 4,70mg
Magnezijum (Mg) 163,00mg
Fosfor (P) 290,00mg
Kalijum (K) 680,00mg
Natrijum (Na) 0,000g
Cink (Zn) 2,45mg
Mangan (Mn) 6,18mg
Selen (Se) 2,40mcg

Lešnik kalorije

Kalorijska vrednost lešnika je 628 na 100g. Lešnik sadrži veći udeo masti.

 

Dnevni unos lešnika

Nutricionisti širom sveta često savetuju da se lešnik konzumira u svežem stanju. Poželjno je umereno unošenje lešnika, do 30 grama na dnevnom niovu.

Lešnik je veoma dobra zdrava grickalica. Ukoliko se unosi u umerenoj količini ne može dovesti do povećanja telesne mase niti dovesti do viška kilograma.

 

Čuvanje lešnika

Lešnik se može kupiti u ljuski ili očišćen. Najduže će trajati ako ih čuvate u ljuski, čvrsto zatvorene. Ako ih čuvamo u frižideru, lešnici će ostati upotrebljivi do godinu dana. Lešnici koji nisu u ljusci imaju znatno kraći vek trajanja. Sveže lešnike treba čuvati na sobnoj temperaturi, gde nema vlage i vrućine.

 

Alergija na lešnike

Alergija lešnika je jedna od najčešćih alergija. Lešnik može izazvati simptome alergije koji se kreću od blage do teške.

Simptomi alergije na lešnike se mogu javiti u roku od dva sata od konzumiranja lešnika ili hrane koja ih sadrži. Simptomi mogu biti: koprivnice ili ekcem na koži, alergijski konjunktivitis u očima, mučnina, bol u stomaku, povraćanje ili dijareja, peckanje, kašalj ili mliječeni nos, oticanje usana, jezika ili lica (poznato kao angioedem), anafilaksija, koja je ozbiljna alergijska reakcija koja zahteva hitnu medicinsku negu.

 

Plantaže lešnika

Leska uspeva u dosta širokom pojasu, preko zapadne, srednje Evrope, preko Balkanskog poluostrva i Male Azije, do Kipra i Alžira u severnoj Africi.

U Srbiji se leska gaji se u skoro svim delovima zemlje, uglavnom u pojasevima gde raste hrast. U 2012. godini u Srbiji je prema zvaničnim podacima bilo 1000-1200 ha zasađenih leski. Godišnje se broj povećava za oko 500 ha.

U Srbiji se dodatno povećao broj zasada dolaskom kompanie Ferero iz Italije, poznatoj po proizvodnji Nutele i Ferero Roshe kuglica. Dolaskom Ferera 2015 godine formiran je veliki broj poljoprivrednih gazdinstva sa zasadima lešnika iz Italije. Ferero svojim kooperantima obezbeđuje kupovinu dvogodišnjih biljaka po konkurenim uslovima i obezbeđuje otkup po svetskoj tržišnoj ceni.

 

Uzgoj i sadnja lešnika

Lešnik predstavlja plod drveta leske. Leska je dugovečna koja živi i do 70 godina. Počinje da rađa već u četvrtoj godini. Puni rod se dobija u sedmoj ili osmoj godini i punu rodnost ostvaruje gotovo 70 godina. Obično naraste između tri i osam metara u visinu. Leska daje ukusne plodove, a i samo drvo može da ima razne namene. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. 50% roda čini ljuska.

Leska cveta i oprašuje se sredinom zime. Cvet ostaje uspavan do juna, kad počinje da se formira plod. Plodovi se grupišu u grozdove i imaju omotač. Lešnik sazreva tokom letnjih meseci, menjajući boju od zelene do žućkasto braon boje. Plodovi se skupljaju od kraja septembra do kraja oktobra, kada padnu na zemlju.

Lešnik prirodno raste u obliku grma. Ima listove koji su zaobljeni i duguljasti. Orezivanjem se može podstići rast u vidu žbuna ili stabla.

Leska ima veliki ekonomski značaj u ishrani ljudi i za konditorsku industriju.

Zbog podatka da je lešnik konstantno skup na pijacama i da proizvodnja u Srbiji podmiruje tek 10-15% potražnje, čini gajenje ovog voća veoma perspektivnim.

Danas se više podižu zasadi leske radi gajenja tartufa, ili u kombinaciji sa tartufima.

Jezgra lešnika predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Nizak sadržaj vode u jezgri, koja je zaštićena ljuskom, omogućuje znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih voćnih vrsta.

 

Uzgoj lešnika biznis plan

Velike nade se polažu u razvoj uzgoja leske ali veoma je važno izabrati kako započeti uzgajanje kulture lešnik. Da bi se doprnelo posti­zanju maksimalnih prinosa dobrog kvaliteta lešnika svake godine potrebno je sprovesti niz zahvata kao što su: rezidba, održavanje zemljišta, mineralna ishrana, navodnjavanje i zaštita od bolesti i štetočina.

Za uspešan biznos plan potrebno je napraviti detaljnu analizu ulaganja, troškova održavanja i prodaje pod uslovom da postoji siguran plasman. Pošto je lešnik veoma tražen u konditurskoj industriji kao i u ishrani, veoma je sigurno da će se plasman obezbediti.

Ulaganja: odabir zemljište, priprema zemljišta, ograđivanje zasada i okopavanje sadnica, kupovina sadnica, ugradnja navodnjavanja kap po kap, obezbeđivanje napajanja električne energije

Troškovi: Godišnje orezivanje, đubrenje, prskanje, održavanje trave i okopavanje korova

Plasman: Prva berba se može očekivati posle 5 godina, a pun rod u 8-oj godini.

 

Izbor zemljišta za gajenje lešnika

Leska nije vrsta koja je zahtevna, uspeva i dobro rađa i u brdsko-planinskim područjima, ali i u ravničarskim oblastima, jer se njen koren razvija površinski. Od svih zemljišta, najviše joj odgovaraju srednje teška, bogata krečom. Lešnik uspeva i na peskovitom i rastresitom zemljište s dosta humusa. Može uspeti I na zemljištima koje imaju glinu i dobar treset. Ne odgovaraju mu teška i zbijena zemljišta s visokom podzemnom vodom kao ni močvarna zemljišta. Treba izbegavati i dodručja podložna jakim mrazevima.

Osnova je da zemljište ima dobru sposobnost drenaže i niži nivo hranjivih materija. Previše nutritijenata u zemljištu dovešće do toga leska proizvodi više lišća, a manje cvetova i plodova.

Lešniku najviše odgovara zaklonjeno mesto sa dobrim sistemom za navodnjavanje.

Svakako je potrebno uzorak zemljišta ispitati na institutu.

Treba birati terene okrenute ka jugu, sunčane strane obronaka  jer takvi položaji omogućavaju optimalno cvetanje i rast leske.

 

Klima pogodna za uzgoj leske

Mesta sa toplim letima nisu idealna za ove vrste, ali postoje određene sorte koje mogu dati bolje rezultate u takvim uslovima, posebno uz primenu Sistema za navodnjavanje

Leska može da izdrži temperaturu do -29 stepeni, ali rese sa cvetovima mogu da izdrže do -10 stepeni. Mraz može da ošteti cvetove muškog pola i može dovesti do 30% manjeg prinosa.

U prirodi leske rastu do 700 metara nadmorske visine.

 

Najveći proizvođači lešnika

Najviše lešnika proizvede se u Turskoj, čak 70 % svetske proizvodnje. Sledeća zemlja po proizvodnji lešnika je Italija, koja proizvodi 20 % svetske proizvodnje. Slede Šanija, Francuska, Azerbejdžan i Amerika. U Srbiji se lešnik uspešno proizvodi i procena je da će u narednom periodu biti zasađeo veća količina ha , čemu je u mnogome doprineo dolazak kompanije Ferero.

 

Sadnja lešnika

Za jedan hektar zemlje potrbno je od 450 do 500 sadnica, zavisno od rastojanja. Leska se može uzgajati u obliku stable ili žbuna. U zavisnosti od izbora stable ili žbuna zavisi I rastojanje redova I sadnica na zasadu.

Kada se zasad formira u obliku žbuna, preporučljivo je da razmak između redova bude 5m, a između sadnica u redu 3m.

Kada se zasad formira u obliku stabla razmak mora da bude veći da bude malo veći i to 5m razmak redova i 5m razmak između sadnica.

Nakon 12-14 godina pri ovakvoj vrsti rasporeda neophodno je izvršiti proređivanje , to jest svaki drugi žbun u redu se seče tako da je novi raspored 5x6m.

 

Priprema zemljišta za sadnju lešnika

Najbolje je imati umereno vlažna i humusna zemljišta sa višom pH vrednošću. Što se tiče kvaliteta zemljišta, lešnik traži ono koje je rastresito. Ako je zemljište rastresito imaće dovoljno hranljivih materija, vazduha i vode.

Leski nikako ne odgovaraju kisela zemljišta. Potrebno je ispitati kiselost zemljišta, odnosno pH vrednost, jer idealna pH vrednost za gajenje lešnika je od 6 do 7.

Kod lešnika koren se razvija površinski. Zemlju je potrebno pripremiti oranjem. Oranje ne mora da bude dublje od 50 cm. Leska se postavlja u iskopane jame. Jame se mogu kopati ručno ili mašinski. Jame treba da budu okrugle, duboke i široke oko 40 cm. Za kopanje se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor.

S obzirom da leska vrlo rano počinje da vegetira preporučuje se  sadnja u jesen. Ukoliko se ipak sadi u proleće potrebno je lešnik posaditi najkasnije do marta.

Žile se na sadnici leske skraćuju na 20 do 25 cm. Sadnica se postavlja u jamu, potom se zatrpa zemljom i zemlja se dobro nagazi. Ako je zemlja dosta suva, potrebno je svaku sadnicu zaliti sa desetak litara vode.

Preporučljivo je birati sorte lešnika koje kasnije cvetaju i ranije sazrevaju. Takođe se za povećanju rodnost preporucuje pored odgovarajućeg oprašivača obavezno još dve do tri sorte u istom zasadu. U jednom zasadu optimalno je da bude oko 7% oprašivača.

Nakon sadnje, zemljište je neophodno održavati primenom pravilnih agrotehničkih mera koje će omogućiti aeraciju i potrebnu vlažnost, a ujedno će sprečiti razvoj korova.

 

Uzgoj lešnika – održavanje zemljišta 

Održavanje zemljišta treba prilagoditi svakom konkretnom slu­čaju. Svi se načini mogu koristiti, ali se vodi računa o mehaniziranoj obradi ,održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju.

Dobre strane ovog načina su te da gajene biljke nemaju apsolutno nikakvu konkurenciju i maksimalno koriste raspoložive zalihe hrane i vode, u toku proleća zasadi pod jalovim ugarom su manje osetljivi na mrazeve (golo zemljište odaje više toplote nego pokriveno)…i to bi bile prednosti, a mana je daleko više: visoki troškovi (mašine, gorivo, herbicidi), u kišno vreme praktično je nemoguće ući u zasade radi sprovođenja zaštite, narušava se struktura zemljišta (zemljište se lako sabija) i uništava se prekopotrebna mikroflora i fauna zemljišta koja ustvari i čini zemljište plodnim i za gajene biljke prijateljskim staništem. Pre nego se počne sa berbom, izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova.

Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Dobar kompromis u većini slučajeva predstavlja zatravljivanje međurednog prostora dok se prostor u redu održava u stanju bez korova (tzv. herbicidni pojas širine 0,5 – 1 m sa svake strane).

Prednosti su višestruke:

lako kretanje mehanizacije po voćnjaku, sprečavanje erozije zemljišta, poboljšava se penetracija vode u zemljište, čuva se zemljišna struktura, a zemljište obogaćuje organskom materijom.

Na zatravljenim površinama minimalizovana je pojava korovskih biljaka

 

Cvetanje lešnika

Na jednoj biljci leske se nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi. Muški cvetovi su rese, cilindričnog oblika. One mogu biti duge i do 20 cm u fazi oprašivanja, obično su duge 4-6 cm, a na njima se nalazi preko 200 pojedinačnih muških cvetova. Rese se formiraju krajem juna ili početkom jula. U periodu zimskog mirovanja ulaze potpuno formirane a za cvetanje su sposobne već polovinom decembra.

Polen leske je bogat skrobom. Vetar ga može preneti na kraće udaljenosti 15-30 metara. Muški cvetovi, rese, brže rastu ako je vreme bez padavina. Ukoliko je vreme kišovito a vazduh zasićen vlagom, rese rastu sporije. Jedna resa može imati oko 4 miliona polenovih zrnaca. Tokom hladne i duge zime prvo cvetaju ženski cvetovi, a ako je zima blaga prvo cvetaju muški cvetovi.

Ženski cvetovi se formiraju u grupama u pazuhu listova ili muških cvetova i to 3-15 u grupi, i jedva su vidljivi. Crvene su boje. Ženski cvetovi se sastoje od dva crvena siga koji su srasli u jedan tučak. Tučak se sastoji od dva oplodna listića.

Leska počinje da cveta kada je srednja temperatura 12°C до 14°C.

 

Oprašivanje leske

Leska se oprašuje vetrom.

Oprašivanje se obavlja pomoću vetra u periodu zime, od decembra do kraja februara, kada leska cveta. Muški cvetovi oprašuju ženske. Može se desiti da muški cvetovi ne dostignu polnu zrelost u isto vreme kao i zenski. Zato se savetuje da se sade različite sorte lešnika, najmanje 2-3, kako bi se pospešila oplodnja biljaka. Biljke oprašivači treba da se nalaze u smeru u kome vetar duva  na udaljenosti do 45 metara i kako bi adekvatno nosili polen.

Polen se širi od janura do marta, a sama oplodnja se dešava u maju i junu. Nakon oplodnje ženski cvetovi se u plod razvijaju veoma brzo.

Temperature od 10 stepeni ispod nule uništava rese odnosno cvetove. Takođe velike padavine i velika vlažnost vazduha mogu da unište i spreče širenje polena. Dolazi do spiranja polena i sprečavanja njegovog širenja pomoću vetra. Prinosi, u kišnoj godini, su vrlo niski, a nizak je i kvalitet plodova.

Prolećni mrazevi mogu da unište pupoljke koji su počeli da se otvaraju i cvetaju. Tokom zime pupoljci mogu da izdrže i temperature do -30°C. Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C.

U područjima sa čestom pojavom mrazeva savetuje da se u zasad doda i divljeg lešnika koji je veoma otporan na niske temperature.

 

Veštačko oprašivanje

Nakon oprašivanja rese opadaju, a ženski cvetovi nastavljaju da se razvijaju.

Za bolje oprašivanje i oplodnju, može da se primeniti i veštačko oprašivanje leske.

Najjednostavniji način je da se odseče grana sa resama odnesu do stabla koje će biti oprašeno i tamo se grana sa resama dobro protrese.

Drugi način je da se prikupe cvetale rese i da se oprašivanje obavi istresanjem resa na određeno stablo.

Treći način je sakupljanje polena. Ovaj metod je pogodan za male žbunove.

Pijemontski – sinonimi: Tonda Gentlle delle Langhe del Piemonte, Tonda Gentlle delle Langhe, Ronde du Piemont, Tonda Gentile del Piemonte. Reč je o autosterilnoj sorti i treba joj oprašivač. Dobro je oprašuju sorte: Tonda Gentille Romana, Negret, Cosford, Cutard, Mortadella, Nocchione

Tonda Gentille Romana – autosterilna sorta, dobro je oprašuju: Pijemontski, Tonda di Giffoni, Mortadella, Nocchione Tonda di Giffoni – autosterilna sorta, dobri oprašivači su: Tonda Gentille Romana, Pijemontski, Mortadella, Nocchione Rimski – ova sorta je dobar oprašivač za većinu drugih sorti leske, naročito za sortu Istarski dugi.Cosford je dobro oprašuje, a takođe je autosterilna sorta

 

Đubrenje lešnika

Ukoliko se nalazi na adekvatnom zemljištu leski nisu potrebna đubriva. Na zemljištima koja su lošijeg kvaliteta saditi lesku i obavezno dodati 30 litara tečnog komposta. Dobro malčirajte slamom i ponavljajte proces svakog proleća 4 do 5 godina, i time ćete znatno poboljšati rast.

 

U toplijim klimama sa toplim letima, sa malo padavina potrebno je 40 litara vode na svakih 3 do 4 nedelje. Za najbolji prinos preporučuje se navodnjavanje kap po kap.

Lešnik ima velike zahteve za vodom i treba mu od maja do kraja vegetacije obezbediti minimum 600 vode po stablu/žbunu. Ova količina vode obezbeđuje dobro nalivanje plodova i formiranje rodnih pupoljaka za narednu godinu.

Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. U ostvarivanju stabilnih prinosa, voda je veoma značajana i potrebno je razmotriti navodnjavanje kap po kap.

 

Orezivanje lešnika

Lešnik može da se gaji kao žbun ili kao stablo. Od izbora sistema gajenja zavisiće i način rezidbe.
Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje su osvetljene i one donose dva do tri puta veći rod nego one grančice koje su zasenjene.

Posle desetak godina od sadnje lešnik počinje smanjivati vitalnost, što vrlo često dovodi do ne­redovne rodnosti i potrebno je uraditi dodatno orezivanje. Rezidba u cilju podmlađivanja izvodi se od 10. do 12. godine. Tehnika podmlađivanja se sastoji u skraćivanju grana na 50 cm od površine.

Prema mnogim au­torima najbolji se prinos postiže u slučajevima kad su grančice duže od 15 cm. Smatra se da je dobra ravnoteža ako je kod stabala starih 7 – 8 godina dužina grančica od 15 do 20 cm, odnosno kod stabala starih 15 – 20 godina – 15 cm, i kod stari­jih od 20 godina 10 cm.

Najviše se cvetnih pupoljaka formira pri vrhu i po periferiji krune, a to su najbolje osvetljeni delovi. Pravilno orezivanje, svake godine, doprinosi kontinuiranom porastu letnjih izdanaka oko 15-20 cm, bolja je oplodnja, veći je prinos i bolji kvalitet plodova. AddThis Sharing Buttons

Osim zimske treba obaviti i dve zelene rezidbe leske: krajem maja i krajem juna, početkom jula.

Najbolji prinos daje kontrolisani žbun sa tri do sedam stabala.

Lešnik prirodno raste kao izuzetno gust žbun. Izdanci se stalno pojavljuju. Prekobrojne grane dovode do poteškoća za obradu zemljišta u donjem delu žbuna i smetaju berbi plodova. Treba ih stalno seći do zemlje (dva puta godišnje).

Bolja osvetljenost krune se postiže uklanjanjem njenog unutrašnjeg dela i grana koje idu ka unutrašnjosti.

 

Formiranje stabla leske

Formiranje stablašica se sprovodi tako što se sadnica skraćuje na 50 do 80 centimetara. U narednoj vegetaciji na mestu prekraćivanja izrasta veći broj izdanaka. Prilikom rezidbe ostavljaju se tri do četiri, a svi ostali se uklanjaju. Rastojanje izdanaka treba da bude minimum 15-20 centimetara.

Na svakom od izdanku formiraju se tri do četiri sekundarne grane. Prilikom izbora sekundarnih grana treba voditi računa i o njihovom položaju i udaljenosti jedne od druge, da ne bi došlo do njihovog preklapanja i kasnijeg pravljenja senke. Prva sekundarna grana bi trebalo da bude na visini od 30 centimetara osnove ostavljenog letorasta, a sledeća na 50 centimetara od prve.

 

Formiranje žbunova leske

Formiranje žbuna započinje skraćivanjem sadnice za visinu 20-30 centimetara. U toku vegetacije dolazi do razvijanja izdanaka iz korena. Po jednom sadnom mestu ostavlja se tri do četiri, maksimalno pet izdanaka. Preterano prekraćivanje dovodi do naglog bujanja i trošenja hrane.

Rezidba mladih stabala ih oblikuje. Sastoji se u proređivanju izdanaka i uklanjanju onih koji se nalaze u unutrašnjosti da bi se dobilo maksimalno osvetljenje. Osvetljene grančice daju dva do tri puta veći prinos.

Sa zelenom rezidbom može se početi u maju i s pojavom prvih izadanaka, pri čemu se suvišni odstranjuju. Drugu zelenu rezidbu treba ponoviti krajem juna i početkom jula.

Zelenom rezidbom ne bi trebalo ukloniti više od 30 odsto zelene mase sa stabala.

 

Zaštita lešnika i prskanje lešnika

Zasadi lešnika se mogu uspešno štititi sa malim brojem prskanja. Pored prskanja potrebno je raditi higijenu zasada, redovnim uklanjanjem suvih grana, zaraženog lišća i proverom vlage. Obavezno je uklanjanje korova. Ukoliko se leska nedovoljno ne zaštiti može se tokom Godina doći do potpunog gubitka ploda. Spoljašnja temperature vazduha pri tretiranjima ne bi trebala biti ispod 5 stepeni C.

Neophodno je israći i da je potrebna zaštia od malih životinja, posebno veverica i da je najbolje koristiti rasterivače.

Potrebno je izvršiti nekoliko prskanja godišnje.

Pred kretanje vegetacije – Preventivno od monilije i botritisa nekim od preparata na bazi bakra.

Kada nastupi listanje / sredina aprila Početkom. Ako postoji pegavost lista ili pepelnica.  Protiv grinja i pipe nekim od insekticida

 

U toku rasta ploda / sredina maja kraj maja  – Lešnikov surlaš, Biljne vaši i grinje. Protiv leskinog surlaša i grinja nekim od insekticida.

U toku juna – Suzbijanje leskinog surlaša, grinja i lisnih vaši insekticidima na bazi acetamiprida.

U julu – Suzbijanje istih štetočina kao i u junu mesecu insekticidima.

Jesenje plavo prskanje u fazi kada preko 75 % lišća opadne – U cilju suzbijanja prezimljujućih oblika prouzrokovača bolesti preparatima na bazi bakra.

Svako tretiranje sprovoditi po uputstvu proizvođača, u dogovoru sa stručnim licem za zaštitu bilja, strogo se pridržavajući propisane koncentracije i doze primene.

 

Berba lešnika

Lešnik je zreo kada počne da dobija žutu boja i može da se ubere rukom. Plod opada u periodu od 4 do 6 nedelja. Leske ne trpe visoke temperature i često se dešava da se osuše usled jakog i čestog vetra.

Preoporuka je da se sačeka da lšnik prirodno otpadne i da se pokupi sa zemlje. Ukoliko imate veće zasade, za kupljenje se može koristiti nešto od poljoprivredne mehanizacije. Usisivač za lešnike je pogodan za brzo kupljenje i veoma malo unosi zemlje i lišća.

 

Lešnik prinos po hektaru

Lešnik počinje da rađa nakon 4 do 5 godine od zasađivanja. Nakon 7 godina se može očekivati veći prinos i prvi prihod od lešnika. U proseku po drvetu lešnik daje od 7 do 8 kilograma lešnika dok je maksimum roda do 12 kilograma po drvetu.

Na hektar zemljišta se može zasaditi optimalno 500 stabala. Optimalno je očekivati 2 do 5 tona lešnika na hektar zemlje

Obično se prinos po jednom žbunu ili stablu kreće od 10 – 12kg, što dođe oko 3t po jednom hektaru.

 

Otkup lešnika

Lešnik se uglavnom otkupljuje u ljusci (neočišćen lešnik). Postoje različite otkupne stanice u Srbiji koje nude dugoročne saranje i isplatu prilikom preuzimanja. Za veće količine se organizuje i  prevoz iz bilo kog mesta u Srbiji.Najčešće količine koje se otkupljuju su veće od 500 kg.

Ferero takođe otkupljuje lešnike u Srbiji ali isključivo od svojih kooperatana koji su sadnice kupili preko njih i imaju ugovor o saradnji.

 

Krckalica za lešnik

Krckalica je mašina namenjena za lomljenje oraha, lešnika i ostalih koštnjavih koštica. Sastoji se od ručnog ili mašinskog lomljenja i može polomiti preko  250 kg lešnika za jedan sat.

Za kućnu upotrebu se može koristiti šraf koji radi na pritisak ilešnik puca. Prednost u odnosu na čekić ili klješta je što se ne desi da se smrska i samo jezgro jer stanete čim krcne. Ne raspršti se ljuspa po celoj kući, sve ostane u samoj lomilici

Postoje i kalibratori koji prvo kalibrišu lešnik da bi se omogućilo precizno krckanje.

 

Usisivač za lešnike

Usisivač za lešnike je mašina, koja služi za prikupljanje i prečišćavanje plodova svih sorti leske. Uglavnom usisivači mogu usisavaju lešnike sa površina koje su prethodno pripremane.

Sastoji se od usisne cevi, radne mašine i spremišta za lešnike.

Postoji nekoliko vrsta usisivača. Traktorski, samohodni, kombajni i ručni. Od njihove veličine i cene zavisi i brzina kojom će se sakupiti lešnik sa 1ha. Cena je od 1500 EUR do 90.000 EUR.

 

Sadnice lesnika

Sadnice lešnika je moguće kupiti u rasadnicima. Kompanija Ferero svojim kooperantima obezbeđuje kupovinu trogodišnjih sadnica. Od domaćih rasadnika uglavnom se mogu nabaviti dvogodišnje sadnice.

Cena se kreće od 1.5 do 2.5 EUR po sadnici.

 

Prodaja i cena lešnika

Lešnik se može prodavati kao očišćen ili u jezgru.

U jezgru se uglavnom prodaje većim otkupljivačima, konditorskoj industriji. U slučaju prodaje u jezgru cena je manja ali je uglavnom obezbeđen transport, nije potrebno dodatno ulaganje u krckalice i kalibrator.

Ukoliko se prodaje očišćen to se radi na pijacama ili u zdravim hranama, ili u malim pakovanjima u marketima.

Cene zavise od potražnje na tržištu i od cene otkupa.

Za otkup u ljusci cene se kreću od 2 do 3 EUR po ljusci.

Za kupovinu očišćenog cene zavise od toga da li je lešnik sirovi ili pečen. Pečen lešnik je skuplji i može koštati i više od 11 EUR. Sirov je oko 9 EUR.

 

Vrste lešnika

Kada je reč o lešniku, najčeće se gaje sorte iz dve vrste leski, a to su Corylus avellana i Corylus maxima. Ove dve vrste imaju vrlo sličan oblik ploda, ali se same biljke razlikuju po obliku prikom razvoja. Postoji od 14 do 18 vrsti leske iz Corylus porodice. Međutim, većina stabala leske koje se gaje u Evropi potiču iz jedne od ove dve velike porodice ili su nastale kao njihovi hibridi.

Corylus avellana ili obična leska je nižeg rasta i često dostiže visinu od 5 metara a širina krošnje iznosi 5 metara. Ipak, ponekad može da poraste duplo više od navedenog. Lišće se otvara krajem aprila i početkom maja, a opada u novembru. Corylus maxima raste do 6 metara u visinu, a krošnja raste do 5 metara u širinu. Od prve vrste se razlikuje po širem listu, dužim resama, i skoro duplo dužem plodu. Obe sorte su monoecične, odnosno cvetovi oba pola rastu na istoj biljci. Corylus avellana je vrsta koja je karakteristična za Balkan i Malu Aziju, ali je ima i na drugim mestima.

 

Sorte lešnika

Tonda Gentile Romana

Sorta je italijanskog porekla. Najviše se gaji u srednjoj Italiji. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujnosti. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Samobesplodna je. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Plod je srednje krupnoće (2,7 gr) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotača. Randman je ugla je od 44 do 46%. Jezgro je sitno (1,2 gr), okruglo, čvrsto kvalitetno i dobrih organoleptičkih svojstava. Pogodan za konditorsku industriju. Spada u grupu privredno značajnih sorti.

Dobri su: Tonda Gentile Langhe, Mortadella. Nocchione, Tonda di Giffoni. Dobro se prilagodava različitim uslovima sredine.

Tonda di Giffoni

Sorta italijanskog porekla, postala odabiranjem iz prirodne populacije leske. Žbun je bujan. Samobesplodna je pa su potrebni oprašivači. Dobro je oprašuju Tonda gentile Romana, Mortadella, Nocchione i Tonda Gentlle delle Langhe. Plod je srednje krupnoće (2,5 gr) okruglog oblika, tamno braon boje. Randman jezgra je 45 do 47%. Jozgro je sitno (1,2 gr) okruglasto, belo, prženjem se lako odvaja od pokožice. Vrlo pogodna za konditorsku industriju.

Rimski

Sorta italijanskog porekla. Sazreva srednje kasno, sredinom septembra. Žbun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka. Protogonična je i autoinkopatabilna sorta. Cveta srednje kasno. Cosfird dobro oprašuje sortu Rimski, a ona je odličan oprašivač za sortu Istarski dugi. Rimski je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je krupan (3 gr). kolašast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeda, dosta debela, ali se lako odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35gr), slatka, ali nije aromatično. Prženjem se odvaja od pokožice. Rimski pripada grupi pratećih sorti.

Istarski dugi

Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa područja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. Žbun je srednje bujan do bujan i razgranat. Protandrična je i samobesplodna. Dobro je oprašuje: Davijana, Tonda Đentile Romana Rimski, Halski dŽin i Ludolf. Relativno je otporna prema mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan (2,8 gr), izduženog oblika. Omotač ploda je veoma razvijen i duži od ploda, zato plodovi iz njega teško ispadaju, što se smatra velikim nedostatkom ove sorte. Ovo je i razlog, zašto se berba u zasadima sa ovom sortom ne može mehanizovati. Randman jezgra je oko 43-46%. Koristi se za stonu upotrebu i u konditorskoj industriji. Pripada privredno značajnim sortama.

Halski džin

Halski džin vodi poreklo iz Holandije. Plod mu je veoma krupan, prosečne mase oko 3,6g, okruglasto konusnog oblika. Omotač mu je ravni ploda ili malo duži. Ljuska mu je svetlo mrke boje, a jezgro ukusno. Ispunjenost ljuske ili randman mu je 36,5%. Plodovi su obično u grozdovima sastavljenim od par do čak pet komada. Stablo mu je bujno i veoma rodno. Ovo je sorta otporna na niske zimske temperature, jer cveta kasnije, zbog čega se može bez problema gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Bogat je polenom. Sazreva u septembru. Dobri oprašivači su mu Kosford i duge španske sorte lešnika.

Istarski okrugli

Istarski okrugli je sorta lešnika poreklom iz Hrvatske, tj. iz Istre. Krupnog je ploda, veoma ukusnog, sa prosečnom masom od oko 3g. Okruglastog je oblika i omotačem u ravni ploda. Teško ispada iz omotača i to se smatra nedostatkom. iz kojeg plod tesko ispada sto se smatra nedostatkom. Stablo je veoma bujno. Osrednje je rodna sorta. Sazreva krajem avgusta.

Kosford

Kosford je engleska sorta starijeg datuma. Plod srednje krupnoce, masa oko 2.5g. Duguljast, omotac u ravni ploda ili malo duze. Plodovi 2 do 4 u gronji (u racvici). Jezgra kvalitetna, randman 50-53%. Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro radja, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprasuje ga rimski.

Tonda Gentile romana

Tonda Gentile romana je sorta poreklom iz Italije (u prevodu znači „Rimski ukusni“). Srednje je bujna i dobro rađa. Kasno cveta, a sazreva krajem avgusta.  Rađa u grozdovima od 2 do 3 komada. Plod mu je srednje veličine, sa prosečnom masom od 2,7g. Okruglasti  omotač je duži od ploda. Ljuska mu je tanka. Boja ljuske kestenjasto-prugasta.  Jezgro je  veoma kvalitetno. Ispunjenost ploda ili  randman je prosečno 45%. Oprašuju ga: Okrugli Djifonski i Mortarela. Tražen je u industriji slatkiša, dobro podnose hladnoće pa se može gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima.

Ludolf

Ludolf je sorta lešnika koja je nacenjenija i najraširenija u Nemačkoj i Češkoj. To je samooplodna sorta, ali ipak mnogo bolje rađa ako je posađena blizu drugih sorti. Spada u bujnije sorte. Odlično i dosta redovno rađa. Plod je srednje veličine, težak  od dva do tri grama, okruglasti, mrke boje. Omotač je iste dužine kao i plod. Jezgro mu je kvalitetno, a radman ploda je 40%. Cveta srednje rano, a kasno sazreva. žbun je bujan i vrlo rodan. Poznija sorta.

 

Zaštita lešnika – bolesti i štetočine

Lešnik je voće koje zahteva najmanje zaštite.

Bolesti koje napadaju lešnike su:  bakteriozna plamenjača (uvelost lišća), pepelnica leske, pegavost lista i trulež plodova. Ovi problemi se rešavaju preparatima na bazi bakra i sumpora, ali o tome se posavetujte sa stručnjacima za zaštitu bilja.

Česte bakterioze kod lešnika izaziva bakterija iz roda Xanthomonas. Zbog nje se mogu javiti Izaziva pege na listovima a potom sušenje grana ili cele biljke.

 

Korov

Nanošenje malča debljine od 10 do 20 cm je dobar način da se spreči rast korova.

Pored ovog načina i čupanje tek izniklog korova preporučuje se svakog leta, posebno dok su biljke još mlade.

 

Održavanje i čuvanje lešnika

Plodovi lešnika treba da su ubrani kada su potpuno zreli. Plodovi leske nakon berbe sadrže 25% do 35% vlage. Da bi se adekvatno čuvali potrebno je vlagu smanjiti do 6%.

Sušenje se obavlja dok je lešnik još uvek u ljusci – omotaču. Sušenje se obavlja tako što se plodovi rasprostru u što tanjem sloju i prirodn suše. Sušenje se može uraditi i u specijalnim sušarama.

 

Čuvanje plodova lešnika u ljusci

Lešnici se u naročitim mašinama razvrstavaju po krupnoći, nakon toga pakuju se najčešće u vreće a mogu i u sanduke, burad i sl. Tako upakovani ostavljaju se na skladištenje.

Ako se plodovi čuvaju u vrećama treba ih držati okačene na gredama. Bitno je da su izloženi provetravanju. Takođe moraju biti zaštićena od insekata i ptica.

Ako se plodovi čuvaju u prostorijama potrebno je da se u prostoriji može podesiti temperatura i vlažnosti vazduha, da je omogućeno provetravanje. Prostorije za čuvanje lešnika moraju biti zaštićene od glodara, miševa, insekata.

Prilikom čuvanja, plodove leske treba čuvati posebno bez da se u neposrednoj blizini nalaze i plodovi nekih drugih vrsta, bilo voća ili povrća jer bi to nepovoljno uticalo na kvalitet samih plodova.

U toku čuvanja potrebno je proveravati temperaturu i vlagu. Poznato je da su lešnici bogati mastima i belančevinama koji su osetljivi na visoke temperature. Ukoliko dođe do povećanja temperature ili vlažnosti u toku čuvanja može doći do pojave užeglosti plodova. Ova pojava izbeći će se stalnim provetravanjem prostorija.

Najuspešnije čuvanje je u rashladnim komorama pri čemu se čuvanje obavlja na teperaturi od 0 C i pri relativnoj vlažnosti od 65 % do 75%.

 

Čuvanje plodova (jezgra) lešnika u jezgri

Količina vode u jezgri plodova namenjenih dužem čuvanju treba da bude od 5% do 7%.

Čuvanje plodova zahteva najpre vađenje jezgra iz ljuske i pakovanje u specijalnu ambalažu. Prilikom pakovanja i čuvanja najbolje je koristiti tamnije boje jer manje provode svetlost iz spoljašne sredine pa se može izbeći užeglosti.

 

Zaštita lešnika – bolesti i štetočine

Štetočine koje napadaju lešnike su: leskova grinja, lešnikov crv, leskova strižibuba, štitasta vaš šljive, crvljivost, lešnikov surlaš, crveni pauk.

Crvljivost (Balaninus-Curculio-nucum) je česta štetočina lešnika. To je pipa crne boje. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i učauri se u zemlji, gde prezimi. U proleće izlazi imago, hrani se lišćem do polaganja jaja.

Grinja (Phztoptus Avellanae) je štetočina koja napada pupoljke. Napada obe vrste cvetovai dovodi do toga da se ženski cvetovi ne oploduju. Prezimljuje u pupoljku i u proleće se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasuše. Suzbijanje je efikasno u proleće.

Lešnikov surlaš takođe može da uništi zreo plod. Ovaj insekt polaže jaja u nezrele lešnike. Kada se izlegnu u crve, oni se hrane zrelim plodom pre nego što napuste plod. Uklanjanje opalih lešnika jedan je od načina da se od njega zaštittite.

Crveni pauk. Javlja se na naličju lista i može dovesti do defolijacije.

Zaštita lešnika se sastoji iz sledećih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo prolećno – neposredno pre cvetanja, drugo prolećno – posle cvetanja, treće – oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi.

Za tretiranje je potrebno savetovanje sa agronomom.

Posebno su velike štete koje nanose veverice za koje se mogu koristiti isključivo rasterivači.

Đubrenje lešnika – Mineralna ishrana

Leska dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Ne treba gubiti iz vida da se delovanje đubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu, što se često događa. Orijentacione norme đubrenja leske su: N – 80 kg/ha, P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha.

 

Ekološki značaj leske, leskin polen važan za pčele

Cvetovi leske su veoma bitni izvor polena za pčele i druge oprašivače Pčele vrlo često sleću na lesku zbog cvetnog praha. Kada im je svež polen najpotrebniji, pčele posećuju lesku pred kraj zime. Pčele imaju značajnu korist od leske jer su njene rese izuzetno bogat izvor svežeg polena. Pčele posećuju lesku tokom čitavog dana.

Leske su dobre za eko-sistem, puno životinja i insekata se hrani lešnikom. Lešnik je u ishrani koriste detlići i veverice.

 

Upotreba lešnika

Lešnici su, kao i ostali orašasti plodovi, vrlo zdrava i korisna namirnica. Od lešnika se prave puteri, ulja i brašna. Koristete su najčešće u kremovima, kolačima i tortama. Lešnici se mogu koristiti i u nadevima, testeninama, sladoledima.

Ako želite da dobijete najviše dobrobiti od lešnika, potopite ih preko noći da biste aktivirali enzime, a zatim ih pojedite sirove, bez termičke obrade.

Lešnik predstavlja namirnicu koja je savršeno uklopiva sa planom ishrane i treninga koji bi bio najoptimalniji za vaš način života, i idealna za ljude koji žele zdravije i pravilnije da se hrane.

 

Kako se peče lešnik

Sirova jezgra lešnika se lako peku u rerni.

Plod lešnika ima tanku braon opnu ako ih sami čistimo od ljuske sa čekićem ili spravom za te svrhe. Često lešnici kupljeni u prodavnici nemaju opnu. Lešnik se može ispeći sa opnom.

Lešnici se peku oko 10-15 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni. Potrebno je povremeno ih promešati i proveravati da se ne prepeku ili ne pregore.

Za dobijanje hrskavih lešnika potrebno ih je premazati pre pečenja umućenim belancem.

Lešnik se pre pečenja može blanširati kako bi mu se skinula opna. Lešnici se blanširaju u vreloj vodi nekoliko minuta sa 2-3 kašike sode bikarbone. Potom se lešnik ispre.

 

Lešnik u ishrani

Lešnike možete jesti sveže, pečene, u testu ili u sastavu velikog broja jela. Smatra se veoma zdravom namirnicom i u kombinaciji sa drugim zdravim namirnicama može doprineti zdravom načinu života.

Lešnik je često neizostavan sastojak čokoladnim kremovima. Koristiti se kao preliv ili ukras u dezertima. Najpoznatije i najjukusnije čokolade su upravo  sa lešnicima. čokoladama. Može se koristiti i kao esktrakt u kafama.

Lešnik se melje u blenderu ili u aparatu za mlevenje orašastih plodova.

Dnevni unos lešnika je preopručen oko 30 grama, što predstavlja šaku lešnika. Nutricionisti savetuju svakodnevnu uportebu orašastih plodova pa time i lešnika. Kada se konzumira u okvirima ovih preporučenih dnevnih unosa može da obezbedi potrebne proteine, vlakna, nezasićene masti, i druge važne vitamine i minerale.

Neke od najpoznatijih poslastica od lešnika su lešnik torta, kolać sa lešnikom i lešnik gnezda.

 

Lešnik torta

Na ovom linku možete videti detaljan recept sa slikama ili snimkom postupka kao i potrebne namirnici koje se koriste.

 

Kolac sa lešnikom

Na ovom linku možete videti detaljan recept sa slikama ili snimkom postupka kao i potrebne namirnici koje se koriste.

 

Lešnik gnezda

 

Mleko od lesnika

Na ovom linku možete videti detaljan recept sa slikama ili snimkom postupka kao i potrebne namirnici koje se koriste.

 

Lešnik štangle

 

Čaj od lešnika

Čaj koji se dobija od lešnika je poznat u narodnoj medicini. Za čaj se koriste kora, svež list kao i ekstrakt lista. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena. Čaj se koristi kod lečenja hemoroida i urinarnih infekcija, protiv dijareje i za čišćenje kože

 

Ulje od lešnika

Ulje od lešnika je jedna od zdravih ulje koje se nalaze na tržištu. Dobija se ceđenjem jezgra lešnika. Na ovaj način se dobija prirodno hladno ceđeno ulje lešnika.

Često se upotrebljava u restoranima jer obezbeđuje odličan ukus hrani.

Ulje se koristi kao preparat za negu kože. Takođe se koristi se kod proširenih vena, ispucalih kapilara, strija, ožiljaka, celulita i akni,

Ulje hidrira kožu, pruža joj tonus i pospešuje regenarciju.

Ulje lešnika se koristi u kozmetičkoj industriji. Možemo ga naći na deklaracijama Koristi se i kao losionima i krema koji su namenjeni za negu kože. Smatra se da zateže kožu i čisti pore.

Ulje lešnika se koristi se i u aromaterapiji i prilikom masaža.

 

Lešnik i zdravlje

Prema studiji [1] koju su sproveli istraživači sa Harvarda otkriveno je da su ljudi koji su svakodnevno jeli orašaste plodove živeli duže od ljudi koji nisu jeli orašaste plodove.

Masti koje se nalaze u orašastim plodovima smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti a to su mono i polinezasićene masti i omega 3 masne kiseline.

Postoje i dokazi da omega 3 mogu delovati na isti način kao i aspirin, da spreče zgrušavanje krvi.

Konzumiranje orašastih plodova se dovodi u vezu sa zaštitom od gojaznosti iako oršasti pldovi imaju puno kalorija. Razlog zbog toga je što su orašasti plodovi bogati masnoćama, vlaknima i proteinima, i sa niskim glikemijskim indeksom cine da se duže osećate sito. Iz tog razloga, ljudi koji redovno jedu orašaste plodove imaju manju verovatnoću da budu gojazni.

Prema istraživanjima [2] koju su se odnosila samo na lešnike utvrđeno je da se konzumiranjem više lešnika može se poboljšati zdravlje osobe na razne načine. Lešnici:

  • pomažu kod opstipacije
  • pomažu u mršavljenju
  • štite od oštećenja ćelija
  • snižavaju nivoa štetnog holesterola
  • poboljšavaju osetljivost na insulin
  • podržavaju zdravlje srca
  • smanjiti upalu
  • poboljšavaju spermu

 

Opstipacija i lešnici

Poznato je da redovno konzumiranje vlakana podstiče redovno pražnjenje creva i pomaže u sprečavanju opstipacije. Lešnici su dobar izvor dijetalnih vlakana.

Porcija lešnika od 28 g sadrži oko 2,7 g dijetalnih vlakana.

 

Mršavljenje i lešnici

Prema nedavnim istraživanjima [3], konzumiranje orašastih plodova nekim ljudima može pomaći da regulišu težinu.

Istraživana je vezu između unosa orašastih plodova i promena u težini tokom 5 godina. Studija je uključila 373293 muškaraca i žena, starih od 25 do 70 godina, regrutovanih iz 10 evropskih zemalja.

Uobičajeni unos orašastih plodova, uključujući kikiriki, zajedno definisan kao unos orašastih plodova, procenjen je na osnovu validiranih upitnika o ishrani za pojedine zemlje.

Zaključeno je da je veći unos orašastih plodova povezan sa smanjenjem telesne mase i manjim rizikom od prekomerne težine ili gojaznosti.

 

Lešnik i rak

Lešnici su bogati antioksidantima, koji su jedinjenja koja štite od oksidacije ćelija. Smanjuju stepen oštećenja ćelija slobodnim radikalima.

Lešnici sadrže antioksidans vitamin E. Po istraživanjima vitamin E može pomoći u zaštiti tela od oštećenja ćelija povezanih sa rakom.

 

Lešnik i snižavanje holesterola

Studija [4] iz 2013. godine otkrila je da je ishrana bogata lešnicima smanjila nivo lipoproteinskog holesterola koji može povećati rizik od srčanih problema. Ishrana obogaćena lešnikom može da vrši antiaterogeni efekat poboljšavajući funkciju endotela, sprečavajući LDL oksidaciju i inflamatorne markere, pored njihovih efekata na smanjenje lipida i lipoproteina. Kada se iz ishrane isključe lešnici ovi benefiti nestaju. Zaključak studije je da se lešnik može uključiti u svakodnevnu ishranu bez promene ukupnog kalorijskog unosa radi trajne zdravstvene koristi.

Rezultati pregleda [5] iz 2016. godine takođe su pokazali da lešnici mogu smanjiti nivo štetnog holesterola. Istraživači takođe nisu primetili povećanje telesne težine učesnika.

 

Lešnik reguliše insulin

Ako jedete mešavinu orašastih plodova koja uključuje lešnike, može se poboljšati osetljivost na insulin. Malo ispitivanje [6] iz 2011. pokazalo je da je konzumiranje orašastih plodova od 30 g koja je sadržavalo 7,5 g lešnika svakog dana poboljšalo je osetljivost učesnika na insulin tokom 12 nedelja.

Orašasti plodovi imaju nizak glikemijski indeks 15, tako da se njihovim konzumiranjem insulin ne remeti I ne izaziva njegovo prekomerno lučenje. Takođe u kombinaciji sa namirnicama visokog glikemijskog indeksa može dovesti do boljeg odgovora organizma I manjeg lučenja insulina. Smanjena osetljivost na insulin je jako bitna u sprečavanju pojave dijabetesa tipa 2.

 

Lešnik i kardiovaskularne bolesti

Lešnici mogu pomoći u promociji zdravog srca. Studija [7] iz 2013. godine otkrila je da ishrana bogata lešnicima može poboljšati biomarkere kardiovaskularnog rizika. To svakako znači da se smanjuje rizik od srčanih problema.

 

Poboljšanje spermatozoida

Nedavna istraživanja [8] pokazuju da konzumiranje više orašastih plodova, uključujući lešnike, može povećati broj spermatozoida i poboljšati kvalitet sperme. Potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdilo da li se koristi odnose na širu populaciju jer su u ovoj studiji učestvovali zdarvi učesnici.

 

Izvori

[1] https://www.health.harvard.edu/nutrition/why-nutritionists-are-crazy-about-nuts

[2] https://www.medicalnewstoday.com/articles/323807

[3] https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00394-017-1513-0

[4] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23415431/

[5] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5188407/

[6] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20031380/

[7] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23415431/

[8] https://www.health.harvard.edu/nutrition/why-nutritionists-are-crazy-about-nuts

 

 

Telefon

065 3302205

Email

naturalijafood@gmail.com

Prijavite se

Ukoliko želite da dobijete informacije o lansiranju proizvoda ostavite svoj e-mail:

    X